zeleni grad

februar 17 2026

Novi zeleni prostori u projektu „EkoFrekvencija“ – znanje kao osnov održive budućnosti

admin Aktuelnosti ekologija, mladi, Novi Sad, održivi razvoj, parkovi, pristupačne zelene površine, urbana ekologija, zeleni grad, zeleni gradovi

Organizacija Novi zeleni prostori učestvovala je kao stručni partner u realizaciji projekta „EkoFrekvencija“, sa fokusom na edukativni i tematski aspekt Zelene agende i održivog razvoja.

Naša uloga u projektu bila je da obezbedimo sadržajnu i ekspertsku podršku temama koje su obrađene u podkast serijalu – klimatske promene, biodiverzitet, cirkularna ekonomija i inovacije u oblasti zelenih tehnologija. Kroz aktivno učešće u pripremi scenarija, izboru relevantnih sagovornika i realizaciji radionice „Mladi za Zelenu agendu“, doprineli smo da podkast bude zasnovan na proverenim informacijama, aktuelnim politikama i realnim izazovima lokalne zajednice.

Poseban segment našeg angažmana odnosio se na približavanje kompleksnih ekoloških tema mladima na razumljiv i pristupačan način. Verujemo da je povezivanje nauke, javnih politika i omladinskog aktivizma ključno za dugoročnu promenu navika i odgovornije upravljanje prirodnim resursima.

Projekat „EkoFrekvencija“ pokazao je da inovativni medijski formati mogu biti snažan alat u ekološkom obrazovanju i da mladi imaju kapacitet da budu nosioci pozitivnih promena u svojim zajednicama.

Nosilac projekta: Institut za medijaciju, pregovaranje i javne politike

Partneri na projektu: Youth FEST i Novosadska ženska inicijativa

Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije. Stavovi izneti u okviru projekta ne predstavljaju nužno stavove Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.

avgust 29 2025

Pristupačan i zelen grad: Novi Sad po meri svih

admin Aktuelnosti inkluzija, održivi razvoj, pristupačne zelene površine, pristupačnost, urbana ekologija, urbani prostor, zeleni grad

Grad budućnosti nije samo tehnološki napredan i ekološki održiv – on je i pristupačan svim svojim građanima. Pristupačnost i zelenilo moraju ići ruku pod ruku, jer grad koji je zelen, ali nepristupačan, ne može biti inkluzivan. Novi Sad ima šansu da razvije model grada po meri prirode i čoveka, gde svaki građanin može slobodno da diše, kreće se i uživa u urbanom prostoru.

Zašto je pristupačnost važna?

Pristupačnost ne znači samo uklanjanje fizičkih barijera za osobe sa invaliditetom. Ona podrazumeva jednaku mogućnost korišćenja javnih prostora za sve – decu, starije, roditelje sa malom decom, bicikliste i sve građane. Strategija pristupačnosti Novog Sada (2012–2018) jasno ističe da pristupačan grad podrazumeva i zdravu životnu sredinu, čist vazduh, sigurne zelene površine i javni prevoz koji je dostupan svima.

Zelene površine kao zajednički prostor

Prema Studiji zelenih i rekreativnih površina, Novi Sad ima ozbiljan nedostatak zelenih prostora u starom jezgru i u novim stambenim blokovima. Ozelenjavanje ulica, parkova i stambenih zona mora biti usklađeno sa standardima pristupačnosti – rampe, taktilne staze za slepe i slabovide, klupe, osvetljenje i sigurne pešačke zone deo su zelenog i inkluzivnog grada.

Evropski primeri

Ljubljana, kao zelena prestonica Evrope 2016, pokazala je kako kombinacija održivog urbanizma i pristupačnosti može da transformiše grad. Beč je primer grada gde javni prevoz, biciklističke staze i parkovi funkcionišu kao integrisani sistem dostupan svima. Novi Sad može slediti ove modele, ali mora ih prilagoditi svojim specifičnostima.

Novi Sad po meri svih

Da bi Novi Sad postao grad po meri svih, potrebno je da pristupačnost postane osnovno načelo urbanističkog planiranja. Zeleni prostori moraju biti jednako dostupni svima, a javne politike moraju biti usmerene ka jednakim mogućnostima. Pristupačnost + zelenilo = grad koji garantuje dostojanstvo i zdravlje svim građanima.

Zaključak

Grad budućnosti je grad u kojem svako diše slobodno. Novi Sad ima priliku da spoji pristupačnost i zelenilo u jedinstven model održivog i inkluzivnog urbanizma. To je put ka zajednici koja je u simbiozi sa prirodom i u kojoj nema prepreka – ni fizičkih ni društvenih.

avgust 14 2025

Evropski zeleni dogovor i šta znači za Srbiju

admin Aktuelnosti evropa, Evropski zeleni dogovor, održivi razvoj, pristupačne zelene površine, urbani prostor, zeleni grad

Evropski zeleni dogovor (European Green Deal) predstavlja novu razvojnu strategiju Evropske unije, kojom se teži da Evropa do 2050. godine postane prvi klimatski neutralan kontinent. Ovaj dokument nije samo klimatska strategija, već sveobuhvatan plan za transformaciju ekonomije, tržišta rada, energetike, industrije i svakodnevnog života građana.

Glavni ciljevi Zelenog dogovora

Evropski zeleni dogovor obuhvata:
• Dekarbonizaciju energetike i prelazak na obnovljive izvore energije
• Energetski efikasne zgrade i masovnu renovaciju postojećih objekata
• Razvoj kružne ekonomije i smanjenje otpada
• Održivu poljoprivredu i sigurnu proizvodnju hrane
• Zaštitu biodiverziteta i prirodnih resursa
• Održivu mobilnost i smanjenje zagađenja u saobraćaju

Šta to znači za Srbiju?

Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija će morati da svoje politike uskladi sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora. To podrazumeva reformu energetskog sektora, postepeni prelazak sa uglja na obnovljive izvore, ulaganja u energetsku efikasnost, kao i razvoj cirkularne ekonomije. Nacionalna strategija za borbu protiv klimatskih promena jasno naglašava da Srbija mora pratiti evropske tokove, jer će u suprotnom biti izložena trgovinskim i tehnološkim barijerama.

Primeri iz regiona

Zemlje regiona već preduzimaju korake ka zelenoj tranziciji. Hrvatska je donela nacionalni plan za klimatsku neutralnost, Slovenija investira u obnovljive izvore i električnu mobilnost, dok Srbija još uvek kasni u sprovođenju konkretnih mera. Međutim, prilika je ogromna – uz pametne investicije, Srbija može unaprediti svoju konkurentnost i privući nova radna mesta.

Put ka zelenijoj budućnosti

Evropski zeleni dogovor nije obaveza samo zbog članstva u EU, već i šansa za transformaciju srpske ekonomije. Pametna ulaganja u obnovljive izvore energije, zelenu infrastrukturu i održivu mobilnost mogu doneti čistu energiju, manje zagađenje, bolji kvalitet života i novu privrednu dinamiku. Srbija, kao deo evropskog prostora, mora da prepozna ovu priliku i aktivno je iskoristi.

Zaključak

Evropski zeleni dogovor je plan budućnosti. Za Srbiju, on je izazov, ali i šansa da svoj razvoj usmeri ka održivosti, tehnološkom napretku i većem učešću građana u očuvanju životne sredine. Ako želimo da budemo deo evropske porodice, moramo da budemo deo zelene tranzicije.

jul 30 2025

Održiva urbana mobilnost: manje automobila, više bicikala i zelenila

admin Aktuelnosti biciklističke staze, ekologija, javni prevoz, Novi Sad, održiva mobilnost, smanjenje automobila, urbani razvoj, zeleni grad

Saobraćaj je jedan od najvećih izvora zagađenja u gradovima. Previše automobila znači više buke, lošiji kvalitet vazduha i manje prostora za ljude. Održiva urbana mobilnost je odgovor na ove izazove – ona stavlja pešake, bicikliste i javni prevoz u centar planiranja, dok automobile postepeno potiskuje sa ulica. Novi Sad ima priliku da postane primer grada u kojem se ljudi kreću slobodno i zdravo.

Zašto održiva mobilnost?

Održiva mobilnost smanjuje emisije CO2, poboljšava zdravlje građana i oslobađa gradske prostore za parkove i zelene zone. Umesto da gradimo nove puteve, moramo graditi nove biciklističke staze i pešačke zone. Svaka ulica može postati prostor za druženje i život, a ne samo koridor za automobile.

Primeri dobre prakse

Evropski gradovi već decenijama investiraju u održivu mobilnost. Kopenhagen je globalni lider u biciklističkoj infrastrukturi, gde više od 40% ljudi svakodnevno koristi bicikl. Amsterdam je svoj identitet izgradio na biciklističkoj kulturi, dok Ljubljana ima pešačku zonu u centru grada koja je postala simbol održivog urbanizma. Ovi gradovi pokazuju da se kvalitet života značajno poboljšava kada se prioritet da ljudima, a ne automobilima.

Novi Sad i izazovi

Novi Sad se suočava sa velikim brojem automobila u odnosu na broj stanovnika. Iako se razvija mreža biciklističkih staza, one su često nepovezane i nedovoljno sigurne. Za pravi iskorak, potrebno je ulaganje u modernizaciju javnog prevoza, proširenje biciklističke mreže i razvoj pešačkih zona. Povezivanje održive mobilnosti sa zelenim površinama stvorilo bi grad koji diše – grad u kojem se slobodno kreće i priroda i čovek.

Mobilnost i zelenilo zajedno

Održiva mobilnost i zelenilo su nerazdvojni saveznici. Ulica sa drvoredom, biciklističkom stazom i prostorom za pešake nije samo saobraćajnica – to je zajednički prostor, prirodni filter vazduha i mesto za socijalne kontakte. Ako Novi Sad ozbiljno uloži u povezivanje mobilnosti i zelenih površina, grad može postati lider održivog urbanog razvoja u regionu.

Zaključak

Pokretanje grada ne znači zagušenje, već oslobađanje prostora i vazduha. Održiva urbana mobilnost je ključ za Novi Sad koji želi da bude zdrav, zelen i moderan grad. Manje automobila, više bicikala i više zelenila – to je pravac ka budućnosti.