održivi razvoj

april 5 2026

Veštačka inteligencija za zelenu planetu: može li AI spasiti životnu sredinu?ž

admin Aktuelnosti AI, ekologija, energetska efikasnost, klimatske promene, održivi razvoj, pametni gradovi, veštačka inteligencija, zelena tehnologija

Veštačka inteligencija danas piše tekstove, upravlja algoritmima društvenih mreža, analizira tržišta i menja način na koji radimo, ali jedno pitanje postaje sve važnije. Može li veštačka inteligencija pomoći planeti da preživi klimatsku krizu? Dok svet traži načine da smanji emisije štetnih gasova, optimizuje potrošnju energije i zaštiti prirodne resurse, AI postaje jedan od najmoćnijih alata moderne zelene tranzicije. Ipak, priča nije tako jednostavna, jer ista tehnologija koja može pomoći planeti – može je i dodatno opteretiti.

Zato budućnost neće zavisiti samo od razvoja veštačke inteligencije, već od toga kako ćemo je koristiti.

AI i klimatske promene: nova savezništva

Klimatske promene su problem ogromne kompleksnosti. Milioni podataka menjaju se iz sekunde u sekundu: temperatura, kvalitet vazduha, nivo mora, potrošnja energije, kretanje saobraćaja, stanje šuma, poljoprivredna proizvodnja.

Ljudski kapacitet za obradu tolikih količina informacija ima granice. Veštačka inteligencija te granice pomera. AI sistemi danas mogu predviđati klimatske obrasce, analizirati rizik od poplava i požara, optimizovati elektroenergetske mreže, pratiti zagađenje u realnom vremenu, upravljati pametnim sistemima potrošnje energije. Drugim rečima, AI omogućava gradovima i državama da reaguju brže, preciznije i efikasnije.

Pametne energetske mreže

Jedna od najvećih primena AI u zelenoj tranziciji nalazi se upravo u energetici. Tradicionalne elektroenergetske mreže projektovane su za svet stabilne i predvidive proizvodnje energije. Međutim, obnovljivi izvori energije, poput sunca i vetra, zavise od vremenskih uslova. Tu AI postaje ključni posrednik između prirode i tehnologije.

Pametni algoritmi mogu predvideti proizvodnju solarne i vetro energije, optimizovati distribuciju struje, smanjiti gubitke u mreži, automatski prilagođavati potrošnju.

Rezultat?

manja potrošnja energije,
manje emisija CO₂,
efikasniji sistemi,
niži troškovi.

U budućnosti će upravo AI upravljati „pametnim gradovima“ u kojima zgrade, vozila i energetski sistemi međusobno komuniciraju.

AI u poljoprivredi: manje otpada, više hrane

Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše oseća posledice klimatskih promena. Suše, ekstremne temperature i promene padavina ugrožavaju proizvodnju hrane širom sveta, ali AI već sada menja način na koji proizvodimo hranu. Pametni sistemi koriste satelitske snimke, senzore u zemljištu, meteorološke podatke, dronove i kamere. Na osnovu tih informacija, algoritmi mogu precizno odrediti kada biljci treba voda, koliko đubriva koristiti, gde postoji rizik od bolesti i kako smanjiti upotrebu pesticida. To znači manje hemije, manje potrošnje vode, manje otpada i održiviju proizvodnju hrane. U svetu ograničenih resursa, precizna poljoprivreda postaje ključ opstanka.

Pametni gradovi i ekologija

Gradovi proizvode više od 70% globalnih emisija CO₂. Zato će upravo urbane sredine biti glavno bojno polje zelene tranzicije. AI može pomoći gradovima da regulišu saobraćaj i smanje gužve, da optimizuju javni prevoz, prate kvalitet vazduha, ali i da smanje potrošnju energije u zgradama i upravljaju otpadom efikasnije.

Na primer, pametni semafori već danas koriste AI kako bi analizirali protok vozila i smanjili nepotrebno zadržavanje automobile. Pametne zgrade automatski regulišu osvetljenje, grejanje, ventilaciju i potrošnju električne energije.

Gradovi budućnosti neće biti samo digitalni. Biće energetski inteligentni.

Srbija između digitalne i zelene tranzicije

Srbija je još 2019. godine usvojila svoju prvu Strategiju razvoja veštačke inteligencije, čime je postala jedna od prvih zemalja regiona sa ovakvim dokumentom. To otvara veliko pitanje: Možemo li AI koristiti ne samo za razvoj IT industrije, već i za razvoj održivog društva?

Potencijal postoji:

pametni energetski sistemi,
digitalno praćenje kvaliteta vazduha,
održiva poljoprivreda,
zelena urbana mobilnost,
automatizovano upravljanje resursima.

Ali pravi izazov neće biti tehnološki. Biće politički i društveni, jer tehnologija sama po sebi nije ni zelena ni destruktivna. Ona postaje ono što društvo odluči da bude.

Tamna strana AI

Ipak, postoji paradoks. Razvoj veštačke inteligencije zahteva ogromne količine energije. Veliki data centri troše ogromne količine električne energije, velike količine vode za hlađenje sistema i resurse za proizvodnju hardvera. Neki AI modeli danas imaju ugljenični otisak jednak hiljadama avionskih letova. Zato pitanje više nije samo: „Može li AI pomoći planeti?“, nego: „Može li AI postati održiva sama po sebi?“

Upravo zato sve više kompanija ulaže u:

zelene data centre,
obnovljive izvore energije,
energetski efikasne algoritme,
održivi razvoj digitalne infrastrukture.

Budućnost pripada „zelenoj inteligenciji“

Možda najveća vrednost AI nije samo u njenoj sposobnosti da analizira podatke, već u tome što nas tera da redefinišemo odnos između tehnologije i prirode. Dugo smo verovali da tehnološki razvoj nužno znači udaljavanje od prirode, ali budućnost može izgledati drugačije. Pametna tehnologija može pomoći očuvanju resursa, smanjiti zagađenje, unaprediti kvalitet života, učiniti gradove humanijim. Ako budemo dovoljno mudri, AI neće zameniti prirodu. Pomoći će nam da je bolje razumemo i zaštitimo.

Pitanje dakle nije da li će AI menjati svet – već kakav svet želimo

Veštačka inteligencija neće sama spasiti planet, ali može postati jedan od najvažnijih alata u borbi za održivu budućnost. Na kraju, tehnologija nije cilj. Cilj je društvo koje koristi znanje da bi živelo pametnije, zdravije i odgovornije prema planeti, jer prava inteligencija možda neće biti ona veštačka, nego naša sposobnost da spojimo prirodu i tehnologiju u istu budućnost.

februar 17 2026

Novi zeleni prostori u projektu „EkoFrekvencija“ – znanje kao osnov održive budućnosti

admin Aktuelnosti ekologija, mladi, Novi Sad, održivi razvoj, parkovi, pristupačne zelene površine, urbana ekologija, zeleni grad, zeleni gradovi

Organizacija Novi zeleni prostori učestvovala je kao stručni partner u realizaciji projekta „EkoFrekvencija“, sa fokusom na edukativni i tematski aspekt Zelene agende i održivog razvoja.

Naša uloga u projektu bila je da obezbedimo sadržajnu i ekspertsku podršku temama koje su obrađene u podkast serijalu – klimatske promene, biodiverzitet, cirkularna ekonomija i inovacije u oblasti zelenih tehnologija. Kroz aktivno učešće u pripremi scenarija, izboru relevantnih sagovornika i realizaciji radionice „Mladi za Zelenu agendu“, doprineli smo da podkast bude zasnovan na proverenim informacijama, aktuelnim politikama i realnim izazovima lokalne zajednice.

Poseban segment našeg angažmana odnosio se na približavanje kompleksnih ekoloških tema mladima na razumljiv i pristupačan način. Verujemo da je povezivanje nauke, javnih politika i omladinskog aktivizma ključno za dugoročnu promenu navika i odgovornije upravljanje prirodnim resursima.

Projekat „EkoFrekvencija“ pokazao je da inovativni medijski formati mogu biti snažan alat u ekološkom obrazovanju i da mladi imaju kapacitet da budu nosioci pozitivnih promena u svojim zajednicama.

Nosilac projekta: Institut za medijaciju, pregovaranje i javne politike

Partneri na projektu: Youth FEST i Novosadska ženska inicijativa

Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije. Stavovi izneti u okviru projekta ne predstavljaju nužno stavove Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.

januar 13 2026

Voliš podkaste? Zanima te ekologija? Želiš da se uključiš?

admin Aktuelnosti EkoFrekvencija, ekologija, Novi Sad, održivi razvoj

Tražimo mlade koji žele da budu deo tima ispred, ali i iza mikrofona.

Zajedno razgovaramo o klimatskim promenama, održivom razvoju i Zelenoj agendi, uz goste iz sveta struke, aktivizma i lokalnih zajednica.

👉 Uči, stvaraj i pokreni promenu

👉 Prijavi se na imejl: ekofrekvencija@medijator.org

Mladi u Srbiji nedovoljno su upoznati sa principima Zelene agende i Ciljevima održivog razvoja, iako klimatske promene, zagađenje i prekomerna potrošnja direktno utiču na njihovu budućnost. Istraživanja pokazuju nizak nivo ekološke pismenosti i ograničene prilike za aktivno učešće u javnim politikama u oblasti zaštite životne sredine.

Postoji potreba za savremenim, pristupačnim i interaktivnim formama edukacije koje mladima približavaju ekološke teme na razumljiv i inspirativan način. Podkast format, kao medij blizak mladima, omogućava dvosmernu komunikaciju, kritičko mišljenje i promoviše pozitivne primere iz lokalnih zajednica.

Projekat „EkoFrekvencija“ odgovara na ove potrebe stvaranjem prostora gde mladi postaju glasnici održive budućnosti. Klimatske promene, zagađenje i prekomerna potrošnja resursa predstavljaju ključne izazove koje prepoznaje Strategija zaštite životne sredine – Zelena agenda za Republiku Srbiju (2024–2033), koja naglašava potrebu za edukacijom i aktivnim učešćem građana u zaštiti životne sredine. Istovremeno, Strategija za mlade u Republici Srbiji (2023–2030) ističe nizak nivo ekološke svesti i potrebu za razvojem inovativnih edukativnih formata koji mladima približavaju koncept održivog razvoja.

Institut za medijaciju, pregovaranje i javne politike ovaj projekat sprovodi u saradnji sa partnerskim organizacijama Youth FEST, Novosadska ženska inicijativa i Novi zeleni prostori iz finansijsku podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Stavovi izneti u projektnim materijalima, ne predstavljaju nužno stavove Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije

decembar 7 2025

Novi održivi Sad 2025: Grad koji diše i inspiriše

admin Aktuelnosti Autonomna vozila, ekologija, Mladi i održivost, Novi održivi Sad 2025, Novi zeleni prostori, Održiva budućnost, održivi razvoj, SMART CITY, zeleni gradovi, Žene i zajednica

Konferencija „Novi održivi Sad 2025“, održana u organizaciji udruženja Novi zeleni prostori, okupila je stručnjake, preduzetnike, studente i ljubitelje održivog razvoja koji veruju da grad može rasti, a da pritom ostane u skladu sa prirodom.

Tokom jednog dana, Novi Sad je postao mesto susreta ideja, ljudi i tehnologija koje zajedno oblikuju održivu budućnost našeg okruženja. Atmosfera je bila ispunjena pozitivnom energijom, otvorenim razgovorima i željom da se naprave konkretni koraci ka zelenijem gradu.

Mladi i ciljevi održivog razvoja 2030

Prvi panel, pod nazivom „Mladi i ciljevi održivog razvoja 2030“, stavio je fokus na generaciju koja će u godinama koje dolaze nositi najveću odgovornost za promene.
Panelistkinje Dr Sanja Dubljević, Mina Solaković i Sara Mršić razgovarale su o ulozi mladih u ostvarivanju ciljeva Agende 2030, o značaju obrazovanja, inovacija i istraživanja za održivu budućnost.

Žene za održivu zajednicu

Drugi panel, „Žene za održivu zajednicu“, okupio je žene koje svojim radom, idejama i primerima pokazuju da održivost počinje u zajednici.
Tanja Jakimović iz Novosadske ženske inicijative, preduzetnica Gordana Miščević i moderator Mia Gavrić govorile su o ulozi žena u kreiranju promena – kroz projekte, inicijative i saradnju koja povezuje ljude.

Njihove poruke podsetile su nas da je održivost više od ekologije – to je način razmišljanja, života i međusobnog poštovanja.

Autonomna vozila i SMART CITY koncept

Treći panel, „Autonomna vozila i SMART CITY koncept“, doneo je pogled u budućnost tehnologije i održive mobilnosti.
Aleksandar Nikolić (AICHATBOT.RS), Filip Mitrović (360° Mobility) i moderator Gordana Miščević predstavili su viziju gradova u kojima tehnologija radi za čoveka gde su saobraćaj, energija i resursi povezani u efikasan, pametan sistem.

Diskusija je pokazala da inovacije i priroda ne moraju biti suprotstavljene – naprotiv, zajedno čine osnovu za gradove koji dišu i razvijaju se u ravnoteži.

Grad koji raste zajedno sa ljudima

Konferencija „Novi održivi Sad 2025“ završena je neformalnim druženjem i koktelom, uz razmenu kontakata i novih ideja.
Ono što ostaje iza nas nisu samo zaključci sa panela, već osećaj zajedništva i spremnosti da se konkretno deluje.

Novi Sad ima potencijal da postane primer pametnog, zelenog i inkluzivnog grada, a ovakvi događaji su korak ka toj viziji.

U nastavku pogledajte fotografije sa konferencije i atmosferu koja je podsetila sve prisutne da održivost nije samo tema to je način života.

oktobar 28 2025

Novi održivi Sad 2025: Autonomna vozila i SMART CITY koncept

admin Aktuelnosti mladi, Novi Sad, održivi razvoj

U okviru konferencije „Novi održivi Sad 2025“, organizacija Novi zeleni prostori i patnerska organizacija Centar za razvoj komunalno stambenog sistema organizuju treći panel pod nazivom „Autonomna vozila i SMART CITY koncept“.

Gordana Miščević, moderator

Aleksandar Nikolić, AICHATBOT.RS

Filip Mitrović, 360°Mobility

Ovaj panel otvara jedno od najvažnijih pitanja današnjice – kako nove tehnologije oblikuju gradove i društva budućnosti?

Kako autonomna vozila menjaju način na koji planiramo gradove?

Uvođenje autonomnih vozila ne znači samo promenu u načinu vožnje, već i promenu u samom urbanom planiranju. Manje potrebe za velikim parking prostorima, drugačiji raspored saobraćajnica i razvoj “pametne” infrastrukture menjaće lice gradova. Novi Sad, koji već razvija SMART CITY strategiju, može postati model za urbani sistem u kojem su mobilnost i ekologija u ravnoteži.

Koja je uloga infrastrukture u razvoju autonomnih vozila?

Autonomna vozila ne funkcionišu izolovano – ona zavise od digitalne i fizičke infrastrukture: senzora, kamera, pametne rasvete i sistema za prikupljanje podataka u realnom vremenu. Uloga grada je da obezbedi mrežu koja omogućava sigurno kretanje, komunikaciju između vozila i saobraćajnih sistema, kao i pravovremeno reagovanje na promene u okruženju.

Da li autonomna vozila smanjuju ili povećavaju zagušenje u saobraćaju?

Iako su mišljenja podeljena, većina istraživanja pokazuje da autonomna vozila mogu smanjiti zagušenje ukoliko su deo integrisanog sistema pametne mobilnosti. Pametni algoritmi koordinacije i zajedničke vožnje (ride-sharing) smanjuju broj automobila na ulicama, ali samo ako se ove tehnologije razvijaju zajedno sa politikama koje podstiču javni prevoz i aktivnu mobilnost.

Kako se rešava pitanje bezbednosti i poverenja ljudi u autonomna vozila?

Bezbednost i poverenje javnosti ključni su za uspeh ove tehnologije. Panel će otvoriti diskusiju o etičkim, pravnim i tehničkim aspektima: ko je odgovoran u slučaju nesreće, kako se sprečava zloupotreba podataka i na koji način građani mogu verovati sistemu koji odlučuje umesto čoveka.

Kako se autonomna vozila uklapaju u koncept održive mobilnosti?

Autonomna vozila su deo šireg sistema održive mobilnosti, u kojem se prevoz posmatra kao usluga (Mobility as a Service). Kada su povezana sa električnim pogonom i obnovljivim izvorima energije, ona mogu značajno doprineti smanjenju emisija CO₂ i povećanju energetske efikasnosti u gradovima.

Autonomna vozila nisu samo tehnološka inovacija – ona su test spremnosti društva da uskladi napredak sa održivošću. Novi Sad, kao grad mladih i ideja, ima priliku da postane predvodnik u razvoju pametnih i bezbednih transportnih sistema koji čuvaju životnu sredinu i podižu kvalitet života građana.

Panel diskusija u okviru konferencije je podržana od strane Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada. Izneti stavovi u okviru projekta ne podrazumevaju nužno stavove donatora.

Broj mesta je ograničen. Zainteresovani za konferenciju se mogu prijaviti slanjem imejla na adresu: office@novizeleniprostori.rs

oktobar 27 2025

“Mladi i COR 2030” i “Žene za održivi razvoj”

admin Aktuelnosti mladi, Novi Sad, održivi razvoj

Konferencija „Novi održivi Sad 2025“, koju organizuje udruženje Novi zeleni prostori, donosi snažnu poruku: održivi grad se ne gradi samo planovima i tehnologijama, već ljudima – onima koji misle, osećaju i deluju u skladu sa prirodom i zajednicom. Prva dva panela ovog događaja upravo su posvećena njima – mladima i ženama.

Mladi i COR 2030

U partnerstvu sa omladinskom organizacijom Youth FEST, prvi panel – „Mladi i COR 2030“ – posvećen je ulozi mladih u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (COR 2030).

Mladi su danas ključni akteri tranzicije ka zelenijem društvu, jer donose energiju, inovativnost i digitalne veštine potrebne za savremene izazove. Na panelu će se razgovarati o tome kako obrazovni sistem, lokalne institucije i civilni sektor mogu da osnaže mlade da pokreću zelene inicijative – od studentskih projekata i urbanih vrtova, do startapa koji razvijaju rešenja za smanjenje otpada i emisija. Panel će okupiti mlade aktiviste, predstavnike Gradske uprave i stručnjake za održivi razvoj, koji će zajednički pokušati da odgovore na pitanje: kako Novi Sad može postati grad u kojem mladi preuzimaju aktivnu ulogu u oblikovanju održive budućnosti?

Dr Sanja Dubljević, moderator

Mina Solaković, master inženjer mašinstva

Sara Mršić, student mašinstva

Žene za održivu zajednicu

Drugi panel – „Žene za održivu zajednicu“ – koji se realizuje u saradnji sa organizacijom Novosadska ženska inicijativa, otvara prostor za razgovor o tome koliko su žene važne u procesu očuvanja životne sredine i kreiranju pravednijeg društva. Kroz primere iz prakse, biće predstavljene žene koje svakodnevno, često tiho i uporno, doprinose da zajednice postanu otpornije, zdravije i solidarnije – od nastavnica i inženjerki, do preduzetnica i ekoloških aktivistkinja.

U središtu diskusije biće pitanje vidljivosti ženskog doprinosa: kako da se njihovo znanje, iskustvo i empatija ugrade u strategije održivog razvoja?

Zajednička poruka

I mladi i žene dele istu ulogu – da pokreću promene iznutra, iz zajednice. Oni su pokretači novih vrednosti i čuvari ravnoteže između razvoja i prirode. Prva dva panela konferencije „Novi održivi Sad 2025“ zato nisu samo segment programa – oni su srce i duh cele inicijative.

Panel diskusije u okviru konferencije su podržane od strane Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada, Kancelarije za mlade Grada Novog Sada. Izneti stavovi u okviru projekta ne podrazumevaju nužno stavove donatora.

Broj mesta je ograničen. Zainteresovani za konferenciju se mogu prijaviti slanjem imejla na adresu: office@novizeleniprostori.rs

oktobar 26 2025

Konferencija: Novi održivi Sad 2025

admin Aktuelnosti ekologija, Novi Sad, održivi razvoj, urbana ekologija

Pod sloganom „Priroda. Tehnologija. Budućnost.“ organizacija Novi zeleni prostori 08. novembra 2025. godine u hotelu Fontana u Novom Sadu organizuje konferenciju „Novi održivi Sad 2025“. Događaj će okupiti predstavnike građanskog sektora, institucija i akademske zajednice sa ciljem da otvori dijalog o tome kako lokalna zajednica može da ubrza korake ka zelenom, pametnom i inkluzivnom gradu.

Agenda konferencije

11:00 – 11:20 | Registracija učesnika
Konferencija će početi u prijatnoj i dinamičnoj atmosferi, uz okupljanje predstavnika mladih, ekoloških organizacija, lokalne uprave i medija.

11:20 – 12:00 | I panel – „Mladi i COR 2030“
U partnerstvu sa omladinskom organizacijom Youth FEST, prvi panel biće posvećen mladima kao nosiocima promena i njihovoj ulozi u ostvarivanju COR 2030 ciljeva održivog razvoja.

12:10 – 12:50 | II panel – „Žene za održivu zajednicu“
U saradnji sa organizacijom Novosadska ženska inicijativa, drugi panel osvetliće značaj žena u izgradnji održivih zajednica. Biće predstavljeni primeri žena koje svojim radom, energijom i angažovanjem u ekološkim projektima daju novi smisao lokalnom aktivizmu.

13:00 – 13:40 | III panel – „Autonomna vozila i SMART CITY koncept“
U partnerstvu sa Centrom za razvoj komunalno stambenog sistema, treći panel povezaće temu tehnoloških inovacija sa održivim urbanim razvojem. Diskusija će obuhvatiti pitanja autonomnih vozila, energetske efikasnosti i digitalnih rešenja koja oblikuju gradove budućnosti.

14:00 – 15:00 | Završni deo – ručak i koktel umrežavanja
Učesnici će imati priliku da u neformalnoj atmosferi razmene ideje i iskustva, te dogovore buduće saradnje i inicijative.

Očekivanja

Konferencija „Novi održivi Sad 2025“ biće prilika da se kroz razmenu ideja i primera dobre prakse postavi vizija Novog Sada kao grada koji razume budućnost – pametnog, zelenog i otvorenog za dijalog.

Organizacija Novi zeleni prostori poziva sve zainteresovane građane, studente, stručnjake i predstavnike institucija da učestvuju u ovom inspirativnom događaju i daju svoj doprinos održivijem Novom Sadu.

Konferencija je podržana od strane Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada, Kancelarije za mlade Grada Novog Sada i Gradske uprave za zaštitu životne Grada Novog Sada. Izneti stavovi u okviru projekta ne podrazumevaju nužno stavove donatora.

Broj mesta je ograničen. Zainteresovani za konferenciju se mogu prijaviti slanjem imejla na adresu: office@novizeleniprostori.rs

avgust 29 2025

Pristupačan i zelen grad: Novi Sad po meri svih

admin Aktuelnosti inkluzija, održivi razvoj, pristupačne zelene površine, pristupačnost, urbana ekologija, urbani prostor, zeleni grad

Grad budućnosti nije samo tehnološki napredan i ekološki održiv – on je i pristupačan svim svojim građanima. Pristupačnost i zelenilo moraju ići ruku pod ruku, jer grad koji je zelen, ali nepristupačan, ne može biti inkluzivan. Novi Sad ima šansu da razvije model grada po meri prirode i čoveka, gde svaki građanin može slobodno da diše, kreće se i uživa u urbanom prostoru.

Zašto je pristupačnost važna?

Pristupačnost ne znači samo uklanjanje fizičkih barijera za osobe sa invaliditetom. Ona podrazumeva jednaku mogućnost korišćenja javnih prostora za sve – decu, starije, roditelje sa malom decom, bicikliste i sve građane. Strategija pristupačnosti Novog Sada (2012–2018) jasno ističe da pristupačan grad podrazumeva i zdravu životnu sredinu, čist vazduh, sigurne zelene površine i javni prevoz koji je dostupan svima.

Zelene površine kao zajednički prostor

Prema Studiji zelenih i rekreativnih površina, Novi Sad ima ozbiljan nedostatak zelenih prostora u starom jezgru i u novim stambenim blokovima. Ozelenjavanje ulica, parkova i stambenih zona mora biti usklađeno sa standardima pristupačnosti – rampe, taktilne staze za slepe i slabovide, klupe, osvetljenje i sigurne pešačke zone deo su zelenog i inkluzivnog grada.

Evropski primeri

Ljubljana, kao zelena prestonica Evrope 2016, pokazala je kako kombinacija održivog urbanizma i pristupačnosti može da transformiše grad. Beč je primer grada gde javni prevoz, biciklističke staze i parkovi funkcionišu kao integrisani sistem dostupan svima. Novi Sad može slediti ove modele, ali mora ih prilagoditi svojim specifičnostima.

Novi Sad po meri svih

Da bi Novi Sad postao grad po meri svih, potrebno je da pristupačnost postane osnovno načelo urbanističkog planiranja. Zeleni prostori moraju biti jednako dostupni svima, a javne politike moraju biti usmerene ka jednakim mogućnostima. Pristupačnost + zelenilo = grad koji garantuje dostojanstvo i zdravlje svim građanima.

Zaključak

Grad budućnosti je grad u kojem svako diše slobodno. Novi Sad ima priliku da spoji pristupačnost i zelenilo u jedinstven model održivog i inkluzivnog urbanizma. To je put ka zajednici koja je u simbiozi sa prirodom i u kojoj nema prepreka – ni fizičkih ni društvenih.

avgust 14 2025

Evropski zeleni dogovor i šta znači za Srbiju

admin Aktuelnosti evropa, Evropski zeleni dogovor, održivi razvoj, pristupačne zelene površine, urbani prostor, zeleni grad

Evropski zeleni dogovor (European Green Deal) predstavlja novu razvojnu strategiju Evropske unije, kojom se teži da Evropa do 2050. godine postane prvi klimatski neutralan kontinent. Ovaj dokument nije samo klimatska strategija, već sveobuhvatan plan za transformaciju ekonomije, tržišta rada, energetike, industrije i svakodnevnog života građana.

Glavni ciljevi Zelenog dogovora

Evropski zeleni dogovor obuhvata:
• Dekarbonizaciju energetike i prelazak na obnovljive izvore energije
• Energetski efikasne zgrade i masovnu renovaciju postojećih objekata
• Razvoj kružne ekonomije i smanjenje otpada
• Održivu poljoprivredu i sigurnu proizvodnju hrane
• Zaštitu biodiverziteta i prirodnih resursa
• Održivu mobilnost i smanjenje zagađenja u saobraćaju

Šta to znači za Srbiju?

Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija će morati da svoje politike uskladi sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora. To podrazumeva reformu energetskog sektora, postepeni prelazak sa uglja na obnovljive izvore, ulaganja u energetsku efikasnost, kao i razvoj cirkularne ekonomije. Nacionalna strategija za borbu protiv klimatskih promena jasno naglašava da Srbija mora pratiti evropske tokove, jer će u suprotnom biti izložena trgovinskim i tehnološkim barijerama.

Primeri iz regiona

Zemlje regiona već preduzimaju korake ka zelenoj tranziciji. Hrvatska je donela nacionalni plan za klimatsku neutralnost, Slovenija investira u obnovljive izvore i električnu mobilnost, dok Srbija još uvek kasni u sprovođenju konkretnih mera. Međutim, prilika je ogromna – uz pametne investicije, Srbija može unaprediti svoju konkurentnost i privući nova radna mesta.

Put ka zelenijoj budućnosti

Evropski zeleni dogovor nije obaveza samo zbog članstva u EU, već i šansa za transformaciju srpske ekonomije. Pametna ulaganja u obnovljive izvore energije, zelenu infrastrukturu i održivu mobilnost mogu doneti čistu energiju, manje zagađenje, bolji kvalitet života i novu privrednu dinamiku. Srbija, kao deo evropskog prostora, mora da prepozna ovu priliku i aktivno je iskoristi.

Zaključak

Evropski zeleni dogovor je plan budućnosti. Za Srbiju, on je izazov, ali i šansa da svoj razvoj usmeri ka održivosti, tehnološkom napretku i većem učešću građana u očuvanju životne sredine. Ako želimo da budemo deo evropske porodice, moramo da budemo deo zelene tranzicije.

robot-holding-rocket-that-says-robot (1)

jul 17 2025

Tehnologija u službi prirode: veštačka inteligencija i pametni gradovi

admin Aktuelnosti AI Srbija, BioSens, ekologija, održivi razvoj, pametna specijalizacija, pametni gradovi, veštačka inteligencija, zelene tehnologije

U 21. veku, suočeni smo sa dvostrukim izazovom – zaštitom prirodnih resursa i razvojem novih tehnologija. Na prvi pogled, ove dve sile deluju suprotstavljeno. Međutim, veštačka inteligencija (AI) i koncept pametnih gradova pokazuju da tehnologija može postati saveznik prirode. Ako se koristi odgovorno, AI može doprineti smanjenju emisija, očuvanju energije i stvaranju održivih zajednica.

Pametni gradovi – spoj tehnologije i prirode

Pametni gradovi koriste digitalne tehnologije za efikasnije upravljanje resursima. Senzori, Big Data i AI omogućavaju bolje planiranje javnog prevoza, smanjenje gužvi, praćenje kvaliteta vazduha i optimizaciju potrošnje energije. Time se direktno utiče na smanjenje zagađenja i bolji kvalitet života.

Veštačka inteligencija u ekologiji

AI danas ima primenu u brojnim ekološkim oblastima:
• Praćenje klimatskih promena i predviđanje ekstremnih vremenskih događaja
• Upravljanje energijom u zgradama i pametnim mrežama
• Analiza podataka o biodiverzitetu i zaštita ugroženih vrsta
• Optimizacija reciklažnih procesa i smanjenje otpada
• Razvoj precizne poljoprivrede koja smanjuje potrošnju vode i pesticida

Srbija i AI strategija

Srbija je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije 2020–2025, čiji je cilj da AI bude u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. Pametna specijalizacija i razvoj AI centara, kao što je Institut BioSens u Novom Sadu, pokazuju da se Srbija kreće u pravcu korišćenja tehnologije za održivi razvoj. AI može igrati ključnu ulogu u razvoju pametnih gradova, čineći ih zelenijim, pristupačnijim i efikasnijim.

Etika i odgovornost

Iako AI donosi ogromne mogućnosti, ne sme se zaboraviti etička dimenzija. Upotreba veštačke inteligencije mora biti bezbedna, transparentna i u skladu sa ljudskim pravima. Samo tako možemo osigurati da tehnologija ne postane pretnja, već partner u stvaranju održivih zajednica.

Zaključak

Četvrta industrijska revolucija mora da diše zajedno sa prirodom. Ako Srbija na pravi način spoji tehnologiju i ekologiju, naši gradovi mogu postati primeri održivog razvoja u regionu. Veštačka inteligencija i pametni gradovi nisu luksuz, već nužnost za budućnost u kojoj priroda i čovek žive u ravnoteži.