U mnogim društvima cirkularna ekonomija se pretežno doživljava sa stanovišta poboljšanog upravljanja otpadom u smislu smanjenja, ponovne upotrebe i reciklaže otpada. Iako ovo treba da ostane jedan od osnovnih elemenata bilo koje inicijative u vezi sa cirkularnom ekonomijom, takođe je važno proširiti polje delovanja u pravcu međusektorskog, poslovno orijentisanog I sistemskog pristupa cirkularnoj ekonomiji.

Na ovaj način, nacionalno-prikladan model cirkularnosti treba da obuhvati i razvoj poslovnih inicijativa izvan okvira upravljanja otpadom.

Pored ponovne upotrebe i reciklaže otpada i kreiranja tržišta sekundarnih sirovina, ključne strategije za postizanje održivosti i cirkularnosti na nivou lokalnih zajednica zahtevaju i mere poput:

uvođenja novog pristupa dizajniranju zgrada, urbanih četvrti i naseljenih delova, povećavanjem njihovog veka trajanja i korišćenjem njihovih kapaciteta, imajući u vidu čitav životni ciklus i mogućnost ponovne upotrebe materijala;

održavanja i produžavanja životnog veka izgrađene infrastrukture razmatranjem njenog održavanja, obnove i transformacije pre rušenja;

prepoznavanja buduće vrednosti izgrađenih dobara iz perspektive cirkularne ekonomije – sertifikacijom komponenti i materijala korišćenih pri gradnji (račun materijala i/ili EPD-ovi), čime se izbegavaju i blokiraju buduće opasnosti po životnu sredinu i zdravlje, te se daje prednost upotrebi recikliranih, reciklabilnih, prirodnih i manje toksičnih resursa/materijala, obraća se pažnja na konstrukciju (zgrade), enterijer I izolaciju;

uključivanja novih modela poslovanja, eksploatacije i upravljanja objektima u okviru kojih se objekti bolje i efikasnije koriste;

nabavke i organizovanja efikasnije i praktičnije infrastrukture, nameštaja i opreme;

organizovanja efikasnijih, električnih i pametnih transportnih sistema.