Tokom poslednjih pet decenija, brojnostglobalne populacije se udvostručila, ekstrakcija resursa utrostručilo, a bruto domaći proizvod učetvorostručio. Vađenje i prerada prirodnih resursa ubrzali su se u poslednje dve decenije i utiču sa više od 90 procenata u gubicima biodiverziteta i vodnih ekosistema i čine približno polovinu našeg uticaja na klimatske promene. Ukoliko nastavimo sa uobičajenom praksom razvoja, predviđen je kontinuirani rast upotrebe primarnih sirovina čak za 110 procenata do 2060. godine, što će, između ostalog dovesti do povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 43 procenta.

Ova činjenica zahteva momentalnu transformaciju i prelazak sa dominantnih ekonomskih modela zasnovanih na linearnim obrascima proizvodnje, potrošnje i odlaganja- na modele koji razdvajaju razvoj i prosperitet od korišćenja prirodnih resursa i degradacije životne sredine (dvostruko razdvajanje). Drugim rečima, manje je više. Transformacija zasnovana na ciljevima dekarbonizacije pojačava postojeće i razvija nove ekonomske sektore, stvara zelena radna mesta, promoviše tehnološke inovacije kao i kulturni razvoj, a povrh svega donosi ekonomsku korist.

Modelima koje je predložio UNEP Međunarodni panel za resurse (IRP) dokazuje se da bi se sa uspostavljanjem bolje efikasnosti (upotrebe) resursa i održivom politikom potrošnje odnosno proizvodnje mogao usporiti rast globalne upotrebe resursa za 25 procenata do 2060. godine, dok bi globalna i domaća proizvodnja i dalje mogli rasti za 8 procenata – posebno za zemlje sa niskim i srednjim prihodima – a emisije gasova sa efektom staklene bašte mogle bi se smanjiti za 90 procenata u odnosu na predviđene za dati period.

Zbog svega ovoga, neophodno je unapređenje i integrisano planiranje cirkularnih ekonomskih modela.