Evropska komisija usvojila je novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju (EK, 2020. LINK) – jedan od glavnih blokova evropskog Zelenog dogovora, nove evropske agende za održivi rast. Ovaj akcioni plan najavljuje nove mere koje će obuhvatiti celokupan životni ciklus proizvoda, uključujući, na primer, njihov dizajn, promociju procesa cirkularne ekonomije, održivu potrošnju i što duže korišćenje resursa u ekonomiji EU.
Takođe, planira se uvođenje zakonodavnih i drugih mera usmerenih na sektore u kojima je moguće stvoriti dodatne vrednosti na nivou EU.
Evropska komisija je usvojila Eko-Dizajn Direktivu koja postavlja različita ograničenja, na primer – ograničenje potrošnje energije za proizvode na tržištu EU koji su veliki potrošači energije – što predstavlja meru suzbijanja klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i meru smanjenja pritiska na životnu sredinu.
U narednim godinama Direktiva o ekološkom dizajnu obuhvatiće više kategorija osiguravajući ne samo energetsku efikasnost već i efikasnost resursa (uključujući upotrebu vode), kao i bavljenje pitanjem životnog ciklusa proizvoda (Europa.eu, 2016. LINK) . Stoga, „Komisija će istražiti mogućnost uspostavljanja specifičnijih zahteva za proizvode i / ili horizontalnih zahteva u oblastima kao što su trajnost (npr. minimalni vek trajanja proizvoda ili kritičnih komponenti), popravljivost (npr. dostupnost rezervnih delova i priručnici za popravke, dizajn za popravku), mogućnost nadogradnje, dizajn za demontažu (npr. lako uklanjanje određenih komponenti), informacije (npr. označavanje plastičnih delova) i jednostavnost ponovne upotrebe i recikliranja (npr. izbegavanje nekompatibilne plastike), emisije gasova sa efektom staklene bašte i emisija drugih gasova, kao i da se uspostavi bolja naučna osnova za razvijanje odgovarajućih kriterijuma za ispunjavanje zahteve Direktive o ekološkom dizajnu.” (Europa.eu, 2020. LINK).
Tranzicija ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji treba da obezbedi održivost korporativnog sektora i ojača konkurentnost na globalnom, a posebno na tržištu EU. Na primer, Evropska komisija je uvela dve inicijative za povećavanje uticaja oporezivanja na ispunjavanje klimatskih ciljeva EU. Revizija Direktive o porezu na energiju (ETD) i stvaranje Mehanizma za prilagođavanje ugljeničnoj taksi na granici (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) identifikovani su u “Evropskom zelenom dogovoru” kao mehanizam za pomoć u prelasku ka zelenijoj i održivijoj ekonomiji, uključujući i investicioni plan “Evropskog zelenog sporazuma”, jasne mehanizme tranzicije i druge mere. Takav mehanizam pomoći će tržištu EU da smanji rizik od „curenja“ ugljenika, a cena uvezene robe će preciznije odraziti njihov sadržaj ugljenika. Zbog toga proizvodi nastali procesima sa visokom upotrebom fosilnih goriva više neće biti dobrodošli na tržištu EU.
